Радно време:
Понедељак – Петак
07 – 20ч

Суботом
07 -20ч

Недељом и празником
(дежурни објекти)
07 – 19ч

Радно време по службама

Недеља имунизације у Европском региону 24.04. – 30.04.2016.године

2015 » Недеља имунизације у Европском региону 24.04. – 30.04.2016.године

„Повећајмо обухват имунизацијом”
У складу са исказаним планом потреба за 2016.годину, према Стручно методолошком упутству, планирана је ревакцинација против тетануса популације годиште 1992, које је према Правилнику вакцинисaно у завршном разреду основне школе, а од тада je прошло 10 година.
Позивамо студенте рођене 1992.године да се јаве свом изабраном лекару у Студентској поликлиници ДЗ Крагујевац и приме ревакцину против тетануса.

Недеља имунизације у Европском региону СЗО
„Повећајмо обухват имунизацијом”
24.04. –30.04. 2016. године
Недеља имунизације је годишњи догађај чији је општи циљ повећање обухвата имунизацијом јачањем уверења о потреби заштите сваког детета од болести које се могу спречити вакцинацијом, са посебним акцентом на децу из тешко доступних вулнерабилних и маргинализованих група, који је иницирала СЗО у октобру 2005.године, а у чије обележавање се укључила Србија од почетка.
Обележавање ове једанаесте недеље по реду у Европском региону истовремено је у свим регионима СЗО.
Имунизација је резултат колективне одговорности. Учините све да Ви и чланови ваше породице будете правовремено и потпуно вакцинисани.
Имунизација је једна од најуспешнијих јавноздравствених иницијатива.Имунизацијом се превенирају болести, компликације и смртни исходи од вакцинама превентабилних болести укључујући рак грлића материце, дифтерију, хепатитис Б, морбиле, заушке, велики кашаљ, запаљење плућа, дечију парализу, проливе изазване ротавирусом, рубелу и тетанус.
Сваке године се региструје 2–3 милиона смртних исхода од дифтерије, тетануса, великог кашља и малих богиња код невакцинисаних лица, а највише код деце испод 5 година живота.
Имунизација је допринела искорењивању великих богиња и доприноси искорењивању дечије парализе. У 2015.години навршило се 17 година од последњег регистрованог аутохтоног случаја дечије парализе изазваног дивљим полиовирусом у Европском региону СЗО (Турска 1998.). Све земље региона стекле су статус земаља без полиомијелитиса у јуну 2002.године.
Према подацима СЗО, укупан број пријављених случајева дечије парализе на глобалном нивоу у 2015.години износио је 74 у односу на 350.000 из 1988. године (редукција 99%). Ово је до сада најмањи број регистрованих случајева дечије парализе и сви су изазвани дивљим вирусом полиомијелитиса тип 1.Полиомијелитис се ендемски одржава само у две земље у свету (Пакистан и Авганистан) и у њима су пријављени сви случајеви у односу на 125 земаља 1988.године, када је започет процес искорењивања ове болести. Од краја септембра 2015.године Нигерија не припада категорији ендемских земаља за полиомијелитис и у њој се бележе последњи случајеви дечије парализе изазвани полио вирусом тип 3 (2012. године). Тип 2 вируса дечије парализе се не региструје од 1999. године у свету, а од априла ове године све земље које у својим програмима имунизације примењују оралну полио вакцину требало је да искључе из даље примене вакцину коју садржи вакцинални полио вирус тип 2.
Процењује се да је око 1,5 милиона смртних исхода деце узраста до 5 година живота спречено захваљујући примени вакцине и витамина А, где је било потребно.
Пре увођења вакцине против малих богиња, која је у примени скоро 50 година, процењује се да је годишње умирало око 2,6 милиона особа сваке године.
У 2014.години, 85% деце у свету је примило једну дозу вакцине против малих богиња до свог другог рођендана, у односу на 73% 2000. године. У истом периоду је регистрована и редукција смртних исхода за 79%, а процењује се да је спречено и 17,1 милиона смртних исхода применом вакцине као најисплативије јавноздравствене мере. У 2014. години је регистровано 114.900 смртних исхода морбила, око 314 сваког дана, односно 13 сваког сата. Код једног детета од двадесет оболелих мале богиње изазивају запаљење плућа, а од сваких хиљаду деце која добију мале богиње, једно или двоје ће умрети.
Преко 22.000 случајева морбила је регистровано у Европи током 2015.године у епидемијама (Киргистан, БиХ, Руска Федерација, Грузија, Италија, Немачка, Казахстан). Број случајева се одржава у односу на 2014.годину, као и територијална дистрибуција. Генотип вируса који доминира је Д8. На основу података ЕЦДЦ, у 30 земаља Европске уније, пријављена су 3493 случаја, од којих 58% чине случајеви регистровани у Италији и Немачкој. Око 64% случајева је лабораторијски потврђено, а 89% случајева је имало податке о вакциналном статусу од којих је 75% невакцинисано. У узрасној групи испод 5 година је четвртина случајева, а у узрасту преко 30 година, 21%. Регистрован је један смртни исход и 6 случајева са акутним енцефалитисом.
У 1997.години регистрована је последња већа епидемија морбила у Републици Србији, на територији Косова и Метохије са 3948 оболелих (стопа инциденције 42,9/100.000) и 7 смртних исхода (последњи регистровани смртни исходи од морбила у Републици Србији). Стопа инциденције након 1998.године континуирано бележи тренд опадања са 7,21 до најниже регистроване вредности од 0,03/100 000 у 2005. и 2006. години, да би дошло до пораста у 2007. години због епидемије морбила у Војводини (2,68/100.000). Након ове епидемије, због пада обухвата и нагомилавања осетљиве популације, региструјемо нове епидемије 2010/2011. (стопа инциденције 4,93/100.000), као и 2014/2015. године (стопа инциденције 5,35/100.000).
У претходним годинама, земље Европског региона су суочене са епидемијама малих богиња, рубеле, заушака које се јављају код осетљиве популације која није вакцинисана или није вакцинисана на време. Како заразне болести не познају границе, епидемије се шире из земље у земљу.
Имунизација мора бити приоритет због 7 кључних разлога:
1. Имунизација спашава животе
2. Имунизација је основно право, али није доступно свима
3. Епидемије представљају озбиљне претње
4. Заразне болести могу да изазову смртни исход
5. Заразне болести се могу контролисати и одстранити
6. Имунизација је исплатива јавно здравствена мера
7. Деци у здравственим системима треба обезбедити безбедну, ефективну, доступну и ефикасну вакцину.
Вакцине су временом постале жртве свога успеха, јер се не „виде” оболели од тих болести, већ само они који нису имали прилику да оболе, јер су вакцинисани.
Достизање и одржавање колективног имунитета популације против заразних болести болести вакцинацијом је суштина заједничких напора у свим земљама света.
Преузето са: www.batut.org.rs

Здравље је наше највеће благо

Ми смо ту да Вам помогнемо да унапредите Ваше здравствено стање и пребродите тешкоће